del-boy’s blog|Student - Bojan Delić

Jutros me lepo iznenađenje sačekalo kad sam se probudio. Naime, do sad sam koristio paket kod SBB-a od 512/64 (u poslednjih par meseci, od kad ne koristim local aktivno), ali od jutros je ta brzina duplirana. Sada za iste pare se dobija 1024/128. Posebno mi se sviđa što su i upload povećali…

Ništa više, samo sam hteo da iznesem svoje zadovoljstvo, a sad odoh na download

PS: Cene na sajtu još uvek nisu ažurirane, tako da nemojte da Vas to zbunjuje.

Verovatno svako ko je malo aktivniji na internetu ima više od jedne e-mail adrese. Ja više ni ne znam koliko ih imam. Što “ozbiljnih”, što onih za jednokratnu upotrebu koje koristim samo da mi ne stiže kojekakav spam u inbox koji mi je bitan. Ali vremenom postaje problem ispratiti sve to. Pored problema pamćenja gde sve imate naloge otvorene, treba popamtiti i silna korinička imena i šifre, pa i pored toga može da se desi da neki od mailova zaluta i pročitate ga tek sa velikim zakašnjenjem.

Da bi se donekle olakšali ovi problemi Google je u Gmail uveo jedan odličnu opciju. U pitanju su aliasi. Aliasi postoje odavno u svetu elektronske pošte, ali uglavnom se tu radilo o preusmeravanju jedne adrese na drugu (tipa pera@nesto.com na petar@nesto.com), što je malo nezgrapno uraditi na domenu kao što je gmail.com. Zato su se čike iz Google-a setile druge ideje…

Ako je Vaš mail ime@gmail.com, sav mail poslat na adresu ime+bilo+sta@gmail.com će biti Vama prosleđen. Genijalno, zar ne? Tako na primer, ako se registrujete na neki sajt gde Vam traže e-mail adresu, imesto ime@gmail.com unesete ime+sajt@gmail.com i na taj način znate tačno koji mailovi stižu sa tog sajta i možete napraviti filtere koji će automatski na takve poruke lepiti određene labele, arhivirati ih ili čak i brisati, ako počnu previše da dosađuju ili primetite da na tu adresu stiže spam.

Međutim, neki sajtovi ne dozvoljavaju + u sklopu adrese, iako je to sasvim validan znak u adresi po RFC2822. U par dana se bar jednom iznenadim činjenicom da neki sajt ne podržava ovakav format adrese (Facebook, Elitesecurity…), pa čak i neki CMS-ovi (što znači cele grupe sajtova) ne dozvoljavaju ovo. Na sreću, postoji rešenje i za ovaj problem…

Kao što se sve od plusa i pre @ u adresi ignoriše i stiže u Vaš inbox, tako se i sve tačke (-> . <-) u koriničkom imenu zanemaruju. Ako je Vaš mail ime@gmail.com, pošta koja se pošalje na i.me@gmail.com ili im.e@gmail.com ili i.m.e@gmail.com će isto Vama stići i ponovo na isti način možete da kreirate filtere. Još nisam naišao na sajt koji ne dozvoljava tačku u korisničkom imenu...

Moguće je za Replay-To adresu postaviti neki mail kreiran na jedan od gore dva opisana načina (pogledajte Settings -> Accounts), što još više olakšava praćenje, jer nema mnogo vajde da kad Vam neko pošalje mail na ime+nesto@gmail.com i Vi mu odgovorite njemu Replay-To bude ime@gmail.com, jer onda gubite infomraciju koju ste imali u prvom mailu i takva pošta će zaobići filter koji ste napravili.

Iako je u Google Apps-u mnogo lakše probleme aliasa (možete sami da pravite “prave” alijase”) cela priča stoji.

Meni ovaj feature dosta olakšava život, tako da svakako preporučujem maksimalno iskorišćavanje :).

Odavno sam želeo da napišem ovo, ali uvek je nešto drugi imalo viši prioritet. Sada sam odlučio da se konačno latim pera (ili tastature) jer sam upravo pročitao vest da je CRI potpisao ugovor sa Google-om vezan za promociju Google Apps Servisa.

Ono što Google Apps pruža su besplatni servisi koje većina ionako već koristi, samo na Vašem domenu. Na primer, mail Vam ne mora biti example@gmail.com već može biti example@vasdomen.com a da pri tom koristite sve pogodnosti kao da koristite Gmail (web mail, POP3, SMTP, IMAP, spam filtere…). Isto tako možete koristiti Google docs, Google calendar, Google sites i Google talk. Moguće je da će se ova lista proširivati vremenom…

Ono što CRI planira da uradi je da ceo proces olakša i da uz registrovan domen kod njih i par klikova sve ovo imate već sređeno (što je i najbolja opcija ako ne želite da gubite vreme podešavajući sve ili ako jednostavno niste dovoljno stručni), ali ako Vam je potrebno malo više slobode u podešavanjima ili ako već imate registrovan domen kod nekog drugog sve ovo možete i sami da uradite.

Prvo što Vam definitifno treba je domen. Bilo koji. Možete ga registrovati gde god hoćete, ali meni se podebno sviđa Loopia zbog njihovog Kontrolnog panela koji daje direktan pristup DNS zapisima i sve može da se podešava po želji (ali samo ako niste zakupili i hosting). Sam domen možete zakupiti bilo gde pa ga preusmeriti na Loopia servere. Naravno, možete to raditi kod bilo kod bilo koje firme u koju imate poverenja.

Drugo što treba da uradite je da odete na sajt http://www.google.com/a/ i da se registrujete. I sve što ostaje je da ispratite uputstva i imate sređen mail. Ovde neću prevoditi šta treba da uradite sve piše tamo, a i svelo bi se na kopiranje MX rekorda.

Posle ovoga možete dodatno da prilagodite aplikacije svom ukusu i potrebama, da dodajete nove naloge i alijase, menjate logo, menjate izgled pristupne strane, menjate adrese za pristup servisima itd.

Ono što mi je privuklo pažnju je da je moguće uneti određene zapise u DNS i možete da dobijete XMPP nalog sa svojim domenom. GTalk se podrazumeva, ali moguće je dopisivati se sa ljudima koji su na drugim mrežama.

Sve u svemu, nakom par meseci korišćenja sam prezadovoljan i iako imam uplaćeh hosting odavno ne koristim mail servis koji mi pripada sa hosting-om.

Sve preporuke…

Dodatak:

Ako ste koristili GMail aplikaciju za mobilne telefone pisanu u Javi, obradovaće Vas da znate da postoji ista aplikacija za Google Apps korisnike (razlika je u boji ikonice - Google Apps je plava). Aplikacija se može preuzeti na mobilni tako što ćete posetiti adresu m.google.com/a.

Pre nekog vremena sam pisao o tome kako je Telenor uveo obračunavanje 60+1 i još uvek ih se setim kad god mi stigne račun uz par sočnih psovki. E sad, kad ih pljujem kad nešto loše urade red je i da ih pohvalim kad nešto dobro urade

Pre koju nedelju nastao je nesporazum između Telenora i korisnika oko toga koji minuti se prvi troše u Prenesi paketima, prenešeni ili sveži (novi). Ubrzo je došlo do razjašnjenja da se i dalje prvo troše prenešeni minuti kao i do sad, ali se samo prilikom obračuna prvo računaju minuti iz tekućeg meseca, pa se pri pravljenju računa na kraju meseca preračunava sve da bi se prvo potrošili stari minuti. Razlog za ovu komplikaciju je to što su uvodili novi informacioni sistem i kao rezlutat smo dobili mogućnost da u svakom trenutku vidimo koliko besplatnih minuta i poruka nam je ostalo iz tekućeg meseca.

Do sad se na *311# dobijala informacija o trenutnom zaduženju, a sada stiže SMS u kome se navodi koliko minuta i poruka iz tekućeg meseca je preostalo i koliko ih je prenešeno iz prethodnih meseci, kao i koliko je zaduženje napravljeno do trenutka provere (na stvari koje ne ulaze u besplatan saobraćaj).

Ono što još nije urađeno (a pitanje je i da li će biti urađeno) je da se i minuti i poruke koji su prenešeni uračunaju automatski i da se prikaže koliko je ukupno ostalo, a ne samo za tekući mesec, kao i da se besplatni minuti koji su prenešeni ne uračunavaju u trenutno zaduženje, pa da se na kraju oduzimaju, već da se odmah u startu ne obračunavaju, kao što je slučaj sa minutima iz tekućeg meseca. Možda sitničarim, ali kad već rade neka obave posao do kraja i kako valja. Pročitajte ostatak ovog teksta »

Sinoć sam doživeo prijatno iznenađenje kad sam otkrio aplikaciju za Symbian telefone koja omogućava pregled mapa i satelitskih snimaka sa http://maps.google.com/.

U pitanju je besplatna aplikacija koju je Google izdao i zove se GoogleMaps.

Ono što sam uočio na početku je da određivanje moje lokacije ne radi baš precizno. Smestio me je u Sofiju u Bugarskoj. Mape su standarno nedovršene kad je Srbija u pitanju, ali satelitski snimci su na sasvim zadovoljavajućem nivou s obzirom na to da sve treba da stane na mnogo manji ekran i rezoluciju. Čak sam primetio i da se satelitski snimci dovlače s neta mnogo brže neko kad se ista stvar radi na računaru, jer su mnogo manje slike.

Jedna od bitnih stvari na koje treba obratiti pažnju je da ovaj program nikako ne treba koristiti na svim telefonima. Ako se neko usudi da se igra sa GPRS-om i ovim programom voleo bih da mi kaže koliki mu je račun :). Ja sam ga testirao koristeći WiFi.

I na kraju, kako sve izgleda:

Moja preporuka…

Promena telefona je bio dosta mučan proces zbog prebacivanja svih kontakata i stavki iz kalendara. Drugi problem predstavlja gubitak ili krađa telefona jer se tom prilikom sve te informacije gube. Jednostavo rešenje za oba problema je sinhronizacija ovih podataka sa nekim spoljnjim izvorom. Postoji dosta programa za ovo, ali svi traže bluetooth ili USB konekciju sa računarom, što mi se ne sviđa jer moram da nostim ili kabl ili bluetooth uvek, da instaliram dodatni software na računar gde to radim ako nisam kući i td.

Rešenje koje rešava ove probleme sam pronašao pre neki dan. Pročitajte ostatak ovog teksta »

Pa, da nastavim odavno započetu seriju članaka o mestima gde sam živeo. Na red je došla i Sremska Mitrovica.

U Mitrovicu sam se doselio sredinom 1995. i živeo sam tamo do oktobra 2005. kad sam krenuo na fakultet. Punih 10 godina…

Pošto sam živeo tamo 10 godine i završio osnovnu (veći deo) i srednju školu, imam mnogo prijatelja i poznanika tamo… Išao sam u Osnovnu Školu Jovan Jovanović Zmaj i u Gimnaziju Ivo Lola Ribar, prirodno-matematički smer.

View Larger Map

Nekada se Sremska Mitrovica zvala Sirmium, za vreme Rimljana i to je bio jedan on najvećih gradova tog carstva. I dan danas u Mitrovici postoje iskopine na par mesta koje svedoče o tome. Danas u Mitrovici (bez okolnih sela) živi oko 40.000 stanovnika.

Od deset godina života, koliko sam u Mitrovici proveo, ostalo mi je nekoliko drugova sa kojima se redovno čujem i ponekad vidim, i naravno, moja wavilonska ribica

Upravo sam završio postavljanje novog skina. Stari malo dosadio…

Ovaj put sam se odlučio za plavičastu varijantu (mada je i prošli imao plavih tonova, ipak je više bio zelen ).

Uzeo sam BlueBreeze temu. Preveo sam većinu delova na srpski. Neke stvari namerno nisam dirao, neke nisam znao odakle se vuče string (uglavnom kod nekih pluginova), a verovatno sam i prevideo neke, tako da ako vidite nešto, vičite

Evo kako sad sve izgleda iz moje perspektive:

Odavno znam da je u nekim OO jezicima moguće pozvati privatnu metodu (ili pristupiti privatnom atributu, sasvim je svejedno), ali nikad nisam naleteo na tu vrstu problema, pa se nisam preterano ni udubljivao. Međutim malopre sam naleteo na diskusiju na ESu gde je postavljano pitanje na koje bi odgovor mogao da bude baš ovo.

Princip koji se koristi da bi se ovo postiglo je refleksija. Wikipedia za refleksiju kaže da je to proces u kome program prati i menja svoju strukturu i ponašanje. Deo sa menjanjem ponašanja je upravo ono što nama treba.

Ukoliko sami pišete ceo projekat bez korišćenja bilo kakvog frameworka verovatno Vam ovako nešto nikad neće ni trebati, ali mala je šansa da ćete uvek svaki projekat raditi od nule. Jednostavno previše vremena oduzima, a ne treba izmišljati toplu vodu i raditi nešto što je neko već uradio. A kad već koristite tuđe delove koda može se desiti da bi Vam baš zgodno bilo da možete da  pozovete neku metodu ili da koristite neko polje za koje je autor smatrao da Vam nikad neće trebati. Te metode nisu privatne bez razloga, tako da se trudite da izbegnete da radite ovo (zvučim kao oni sa TV-a : “Ovo su radili uvežbani profesionalci i ne pokušavajte ovo kod kuće” ).

Pročitajte ostatak ovog teksta »